Вјечна памјат за српске јунаке који су положили своје животе за српство и отаџбину свету, а српске кости јунака развејане дуж стратишта Балкана, нека почивају у миру!

Ти, српски јуначе, на земљи богатство не виде. Ал′ судбине пути том су криви. Поштење са богатством врло ретко иде. Благо сиромаху који вечно живи!

Народ који се толико пута селио и који је толико пута гинуо упркос томе има такве синове као што су били Обилићи, Синђелићи, Мишићи, Танкосићи, Поповићи, Тепићи... не може пропасти!

„Колико је живих међу мртвима, а мртвих међу живим“, речи су светог Николаја Велимировића Жичког.

Српски јунак је положио жиовот за српство и отаџбину свету, а српска власт и властодршци, што свесно, што несвесно, створили су демонску творевину и највеће зло „југословенство“ које нас је у 20-том веку скупо коштало. Не поновило се никада више!

Из многих славних битака и ратова, Срби су изашли као победници, а у миру постали губитници.

Зашто?

Изгледа да нам је одувек недостајао јасан српски циљ и српска државотворна политика у оквирима светских, моћних интереса.

Промени се Србијо!