Вест

article image

КОГА ШТИТИ СРПСКО ПРАВОСУЂЕ?

Пре два дана Виши суд у Новом Саду је донео осуђујућу пресуду за Горана Цвијетића (42) из Будисаве. Исти је осуђен на јединствену казну затвора од 18 година и то за више међусобно не повезаних кривичних дела.

Наиме, за покушај убиства Небојше Тубића званог Жабац 2012. године Цвијетић је осуђен на 15 година, за друго кривично дело, подметање бомбе под службени аутомобил марке "Цитроен" Јавног предузећа "Урбанизам", годину дана касније, чији је директор тада био Томислав Бокан, лидер „Народног покрета Динара-Дрина-Дунав" на 6 година, и за недозвољено оружје 4 године.

О пресуди изреченој под невероватним мерама обезбеђења смо сазнали из медија.

Да подсетимо, Цвијетић је ухапшен под изузетно чудним околностима, када је као жртва отмице и гепековања завршио у болници. Накнадно се открило да је на чаурама као и на кашици бомбе нађен биолошки траг ДНК који истог повезује, као материјални доказ са лица места, у покушају убиства Тубића као и подметању бомбе под службени аутомобил тадашњег директора ЈП „Урбанизма“ Томислава Бокана.

Нико од саслушаних сведока Цвијетића није препознао као починиоца. Чудно?!

Цвијетић је на суђењу, по писању медија, изјавио да не познаје Томислава Бокана.

Томислав Бокан, није био у прилици да на суду изјави да он не познаје поменутог Цвијетића јер напросто суд није занимала његова изјава те га исти није ни позвао да се огласи поводом случаја подметнуте бомбе?!

Зар то у наведеном случају није још чудније?

Нама, свакако јесте!

Поготово када се има у виду да се Томиславу Бокану непосредно пре наведеног догађаја десила претња у виду графита на тадашњим просторијама Покрета у Радничкој улици у Новом Саду.

За говор мржње изречен путем графита „Смрт дођошима!“ и „Дођоши марш из Војводине!“ о којима су обавештени и полиција и јавност, такође никада није утврђен налогодавац, а у конкретном случају нити починилац дела.

Све ово, као и политички прогон који је уследио против присталица Народног покрета Динара-Дрина-Дунав као и председника покрета Томислава Бокана лично, несумњиво указује на дубоку политичку позадину.

А док српско правосуђе и даље крије и штити наручиоце кривичних дела бесмислен је било какав коментар на изречену пресуду!

На жалост, после свега, и даље остају само питања без одговора:

„Коме на политичкој сцени Града Новог Сада смета Томислав Бокан и због чега?“

„Ко је наручилац и извршилац кривичног дела говора мржње?“

„Ко је наручилац подметања бомбе?“

„Ко шаље плаћене убице на очигледне политичке неистомишљенике?“