Величанствено саборовање Народног покрета Динара-Дрина-Дунав са грађанима Бачке Паланке
На Митровдан, 8. новембра, Народни покрет Динара-Дрина-Дунав је у ресторану Нова Идила-Идила плус, који је овом приликом био мали да прими све заинтересоване грађане Бачке Паланке, организовао саборовање у духу традиције и неговања културне баштине српског народа представивши окупљенима идеје и циљеве за које се залаже.
Саборовање је отворила певачка група „Звуци са камена“ интонирањем химне „Боже правде“, а потом и тропара „Славите Господа“. Ова певачка група је за осам година свога постојања привукла пажњу јавности наступима у земљи и иностранству, неговањем српске културне баштине и освајањем бројних признања. Добитници су прве награде на традиционалном фестивалу ''Златни опанак'' чак пет пута, где су освојили и чувено ''Мајсторско писмо'' као победници међу победницима.
Затим смо се, како традиција налаже, одржавши помен подсетили свих наших јунака из ближе и даље прошлости који су своје животе дали за крст часни и слободу златну, а након тога је и благословен овај величанствени скуп.
Скуп су својим присуством увеличали и драмски уметници, господин Момир Брадић, чувени интерпретатор антологијских књижевних текстова и поезије на многим значајним фестивалима, културним и уметничким манифестацијама. Брадић је најрепрезентативнији пример српског глумца који је кроз наше историјске личности и догађаје усавршавао начин говора старог уметничког текста и тако стварао услове за афирмацију српске вековне културе. Његове интерпретације памте се као незаборавне, а већ двадесет година овај легендарни глумац води театар ''Беседа''. Овом приликом је говорио чувену беседу владике Николаја Велимировића ''Не кради државу''. Потом се скупу обратила и слободна драмска уметмица Весна Павловић говорећи беседу владике Николаја Велимировића "Борба за веру". Ова истакнута уметница се у досадашњој каријери посебно истакла играјући Јелену Анжујску на Данима јоргована као и Царицу Милицу на бројним сценама широм земље и света.
Како су гусле незаобилазни део српске културне баштине и одбрамбени културни штит који је оснаживао српски дух и вољу у борби за опстанак и слободу током векова, Народни покрет Динара-Дрина-Дунав је за ову прилику грађанима Бачке Паланке представио једног ововременог настављача традиције, истакнутог гуслара Вида Змијањца, који је гуслајући пренео део прошлости и традиције на све присутне.
Народни покрет Динара-Дрина-Дунав и лидер покрета Томислав Бокан, дубоко ценећи реч и дело Рудолфа Арчибалда Рајса, швајцарца који је у завет оставио да се његово срце сахрани на Кајмакчалану, је и на овом скупу подсетио присутне на ову људску величину, човека који је био истински јунак правде и истине и који се из срца и душе залагао за Србију. У част Рудолфа Арчибалда Рајса господин Лазар-Лазо Пајчин, текстописац и композитор народних и завичајних песама, доживотни амбасадор Народног покрета Динара-Дрина-Дунав, је рецитоцао песму Војислава Илића (млађег) "Заветна жеља др Арчибалда Рајса". Ова песма је од стране аутора рецитована на сахрани др Арчибалда Рајса.
Потом се, пропраћен аплаузима, пред више од 350 присутних скупу обратио лидер Народног покрета Динара-Дрина-Дунав, Томислав Бокан. Он је у свом надахнутом излагању представио идеје и симболику Покрета истакавши да је Народни покрет Динара-Дрина-Дунав млад и одважан покрет, покрет препорода српског народа, његовог историјског отрежњења и освешћења, високих идеала, јаких моралних начела и реалних визија. Он је позвао присутне да се врате традицији, духовним вредностима и породици као темељима за изградњу порушеног система вредности друштва те да следе Народни покрет Динара-Дрина-Дунав јер је то Покрет који има визију, снагу, енергију и вољу да поведе српски народ у будућност бољу. Речи лидера Томислава Бокана су наишле на јасно и гласно одобравање окупљених који су са крајњом пажњом и одобравањем пропратили његово излагање.
У наставку вечери окупљени су уживали уз музичко забавни програм у извођењу изворне групе „Звуци са камена“, изворне група „Балкана“, Саве и Љубише, Влатке Карановић, Новице Текић и Баје Малог Книнџе.
Част нам је и задовољство уколико смо кроз културни програм који је показао специфичну снагу српске динарско-крајишке духовности и њену вољу и потребу да се природно загрли и угради у укупни корпус српске културне баштине у Србији успели да поделимо сву топлину коју са собом носи неговање традиције, корена и културне баштине српског народа.
Шта рећи, осим поздрав свима до скорог виђења!