ПРОСЛАВА ПРВЕ ГОДИШЊИЦЕ НАРОДНОГ ПОКРЕТА ДИНАРА-ДРИНА-ДУНАВ
Каћ, Сретење Господње, 15. фебруар 2014. године
Као што то и доликује, прослава годишњице Народног покрета Динара-Дрина-Дунав је пред више од шест стотина душа отпочела уз химну ''Боже правде'' и део црквеног тропара "Славите Господа" у извођењу изворне групе „Звуци с´ камена''.
Народни покрет Динара-Дрина-Дунав је млад, снажан и одважан покрет, покрет препорода српског народа, његовог историјског отрежњења и освешћења, високих идеала, јаких моралних начела и реалних визија. То је покрет који дише пуним плућима, сваким даном расте и улази у срца нашег народа и надамо се да је испред свих нас још много, много лета које ћемо провести у здрављу, срећи и на весеље! Управо ово вече је презентовало дубоку посвећеност традицији и неговању културне баштине српског народа.
Величанствени скуп је лепом речју и благословом увеличао игуман манастира Велика Ремета, отац Стефан.
Вечерашњи гости и чланови Покрета су уживали у величанственим интерпретацијама угледнх драмских уметника, пријатеља Народног покрета Динара-Дрина-Дунав, Весне Павловић и Момира Брадића. Била је то лепа прилика да чујемо песму „Србија“ у којој је песник Оскар Давичо исказао своју дубоку приврженост отаџбини Србији, а коју је надахнуто извео велики уметник, цењени глумац, господин Момир Брадић. Потом смо у интерпретацији глумице Весне Павловић, која се истакла играјући Јелену Анжујску на Данима јоргована као и Царицу Милицу на бројним сценама широм земље и света, послушали беседу владике Николаја Велимировића " Борба за веру".
И гудало које се као одбрамбени културни штит који је снажио српски дух и вољу у борби за опстанак и слободу током богате историје српског народа чуло и вечерас и то у рукама једног ововременог настављача традиције, истакнутог гуслара Вида Змијањца, који је извео песму „Српска република“.
Величанственом скупу се, пропраћен громогласним аплаузом, обратио лидер Народног покрета Динара-Дрина-Дунав који је поздравио све присутне пожелевши свима нама срећан први рођендан уз жељу за раст и јачање нашег Покрета из дана у дан. Он је такође указао и на важност тренутка у коме се налазимо пред ванредне парламентарне изборе који ће се одржати 16. марта као и потребу да овог пута будемо јединствени, те позвао све присутне да подрже листу Српске напредне странке „Александар Вучић-Будућност у коју верујемо!“
„Свако време има свог јунака“, написао је наш истакнути текстописац Лазар Лазо Пајчин у једној од својих песама посвећеној Народном покрету Динара-Дрина-Дунав. Он је између осталих ове године постао део традиције као добитник престижног признања „Амбасадор српског народа“.
Добитници признања „Витез српског народа“ су: Вељко Мијаиловић, Владимир Јелић, Радослав Пилиповић, Никица Пилиповић, Петар Божовић, Драган Бањац, Илија Малетић, Мирко Пајчин-Баја Мали Книнџа, Предраг Елез, Горан Тепић, Игуман манастира Велика Ремета отац Стефан.
Добитници признања „Јунак српског народа“ су: Зоран Танкосић Тане, Милован Мима Кондић, Душко Корњача, Небојша Плећаш, Стојан Шатара, Васо П. Буњац.
За несебичну подршку и свесрдан допринос неговању традиције, културних и духовних вредности српског народа, признањем „Амбасадор српског народа“ су се окитили: Лазар Лазо Пајчин и Момир Брадић
Програм су својим величанственим изведбама осим изворне групе „Звуци с´ камена“ увеличали Културно-уметничко друштво ''Вила'' из Новог Сада и оркестра Културно-уметничког друштва „Стеван Мокрањац“ из Каћа те изворна група „Ликос“ из Новог Сада. Ови врхунски уметници су своје појединачне наступе крунисали заједничком изведбом композиције „Живела Србија“.
Задовољство је било, дружити се и делити ову енергију. Верујемо да су сви присутни уживали у вечерашњем културном програму, а изузетна нам је част што смо
кроз игру, песму и реч поделили задовољство обележивши прву годишњицу бивствовања Народног покрета Динара-Дрина-Дунав у духу вере, богате традиције и културне баштине нашег народа.
У наставку вечери уживали смо уз музичко забавни програм који су припремили наши еминентни извођачи завичајних и модерних песама: Миле Делија, Миломир Миљанић, Ћана, Карановић, Баја Мали Книнџа и Минђушари!