Нови Сад, 3. август 2015. године

Председник Народног покрета Динара-Дрина-Дунав позива све чланове и симпатизере Покрета да му се придруже на Парастосу српским жртвама које су страдале током страшног егзодуса Срба из Крајине августа месеца 1995. године. Након Парастоса који ће се одржати сутра, 04.08.2015. године у 11:00 часова у Храму Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици, Томислав Бокан ће се са члановима Народог покрета Динара-Дрина-Дунав прикључити народу на великом комеморативном скупу у Сремској Рачи.

„Дан када су Срби силом протерани са својих вековних огњишта и када су у бесконачној колони стизали које-куда у потрази за трачком наде никада не сме бити заборављен. Не смемо заборавити ни многе Србе који су стравично страдали на кућним праговима не желећи да напусте дом и чије се кости проналазе још до данашњих дана.

Свака проливена суза српске мајке, плач деце у колони, беспомоћ и беспуће у које су се сви ти несрећни људи запутили  под претњом камом и ракетирани хрватском ратном артиљеријом не смеју пасти у заборав. Бол породица које никада нису стигле заједно на одредиште и данас је присутан у многим душама. Овај стравични, злочиначки прогон који је представљао једно страшно етничко чишћење српског народа са подручја на којима су Срби вековно живели је још тужнији и болнији када се осврнемо иза себе и видимо да за такав злочин нико није одговарао. На нама је сада остало да се у тишини Храмова широм Србије молимо за душе страдалих и у знак сећања паљењем свећа искажемо протест против стравичног геноцида који се не сме заборавити!“,  поручио је Томислав Бокан, председник Народног покрета Динара-Дрина-Дунав.

Акција "Олуја" почела у јутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручја северне Даламције, Кордуна, Лике и Баније. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са ХВО и Армијом БиХ, извршиле агресију на та подручија која су била под заштитом Уједињених нација. За свега неколико дана са вековних српских огњишта протерано је око 250 000 становника, убијено је преко 2 000 лица, велика већина цивила. Причињена је огромна материјална штета.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба палећи и убијајући све што се затекло у граду.

Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану". Концепт решења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи „Беспућа повијесне збиљности“, у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе". Туђман је прогон Срба након "Олује" којим је, према његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године: "Српско смо питање, дакле решили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман. Хрватске власти су касније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја". Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу. Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја". Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала. Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини Хашки трибунал утврдио је да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице. У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора. Према коначној пресуди операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине. Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини. У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање...