Јучерашњи дан ће свакако бити уписан у српској историји великим словима. Дан када је инаугурисан председник свих грађана Србије, сложићете се не баш по традиционалним, већ више по обичајима, рецимо, устоличења америчих председника. Обраћање присутним, који су узгред речено аутобусима довезени из свих делова Србије, присуство породице, шетња кроз војни шпалир...

Народ је тако бирао и изабрао. Нажалост!  Протоколарно, да не будемо малициозни, све би било у реду да се и овај пут, по ко зна који пут, не појављују набилдани непознати мушкарци који преузимају ствар у своје руке и прете и нападају новинаре на радном задатку, спречавају право сваком појединцу да јасно и гласно изрази своје мишљење, јер Боже мој, сувише велики број људи је јуче спонтано изашао на београдске улице да изрази незадовољство и да протествују против диктатуре и апсолутизма. Насилници на инаугурацији, насилници на изборима, насилници на улицама...да ли је то избор Србије?

Међутим, како је тако је. Осећамо да долазе тешка времена и огромни проблеми у наредном периоду по српски народ и земљу Србију.

Један човек ће одлучивати о свему. Он ће бити „господар живота и смрти“. Економски и социјално ћемо да тонемо све дубље и дубље јер ће се институције система из дана у дан урушавати све више и више. Питаћете се: „Па коме требају институције система када имамо владара-господара који одлучује о свему?“

Када ће се нешто променити? То је велика непознаница. Оно чега смо сви нажалост свесни јесте да Србија сигурно и даље корача на путу „НАПРЕДНЕ ДИКТАТУРЕ““. Наставиће се политика обезвређења знања, високих функционера са „купљеним“ дипломама, прогон и хапшење политичких неистомишљеника, медијска сатанизација и све оно из чега смо једва извукли живу главу 90-тих.

Шта ће за пет година остати за будућност наше деце? „НАПРЕДНА СРБИЈА ПОД ШЉИВОМ“?!

Запитајмо се: „Да ли пристајемо на то?“