И ове, као и свих претходних година у Србији и Хрватској биће обележена годишњица „Олује“. Тужних 23 године бола и сећања...

У Србији, сећање на страдале и прогнане, парастос и комеморација...

У Хрватској, Дан победе и домовинске захвалности, Дан бранитеља...

Војно полицијска акција „Олуја“ почела је у јутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручја северне Даламције, Кордуна, Лике и Баније. Након тога хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у сарадњи са ХВО и Армијом БиХ, извршиле су агресију на подручија која су била под заштитом Уједињених нација. За свега неколико дана, са вековних српских огњишта, протерано је око 250 000 становника, убијено је преко 2000 лица, велика већина цивила. Причињена је огромна материјална штета.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. Војска је палила и убијала све што се затекло у граду.

Након ове акције Хрватска је успоставила контролу над територијом тадашње Републике Српске Крајине.

За српски народ војна операција „Олуја“ представља најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења која су се догодила у ратовима на просторима бивше СФРЈ изведене са јасним циљем исељавања целокупног становништва српске националности. Овај страшни егзодус биће заувек запамћен не само по протеривању Срба већ и паљењу и уништавању њихове имовине, бесомучном пљачкању и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своје домове.

Епилог познат, чињенице сведоче, а за злочине почињене у току "Олује" у Хрватској нико није кривично одговарао.

„Расути по белом свету, сетимо се наших страдања, а онда и накнадне памети, кад помислимо шта смо могли, али нисмо...

Вечна памјат за све страдалнике, јунаке, мајке и очеве, за све оне који су изгубили своје животе бранећи вековна огњишта, за све оне који су изгубили животе у колони крећући се у потрази за сигурношћу и новим животом.

Сећајући се ових страшних дана, крајње је време да научимо, једном за свагда, да водимо рачуна о себи, а не другима. Да идемо у корак с временом и светом, да градимо здраву и сложну велику српску породицу, а самим тим и здраву, богату и снажну Србију!“, истакао је председник Народног покрета Динара-Дрина-Дунав Томислав Бокан.