Бомбардовање Србије (тада Савезна Република Југославија), лицемерно названо од стране НАТО операција “Милосрдни анђео”, трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Интервенција НАТО-а извршена је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација под изговором да је СРЈ кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Непосредан повод за акцију била су исценирана дешавања у Рачку.

НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе крстарећим ракетама из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД на војне циљеве на више локација, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.

У бомбардовању од стране деветнаест земаља чланица НАТО, које је трајало 78 дана без престанка, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Према доступним подацима, уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Коначан податак о броју изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године.

Након тога, 10. јуна, потписан је војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.

Истог дана у Савету безбедности усвојена је Резолуција 1244. са циљем политичког решавања кризе, очувања међународног мира, безбедности и осигуравања слободног повратка избеглих и расељених лица у своје домове на Косову и Метохији.

Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.