Вест

article image

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Дан када је умрло међународно право, дан када је НАТО бомбардовао Србију!

Бомбардовање Србије (тада Савезна Република Југославија), лицемерно названо од стране НАТО операција “Милосрдни анђео”, трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Интервенција НАТО-а извршена је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација под изговором да је СРЈ кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Непосредан повод за акцију била су исценирана дешавања у Рачку.

НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе крстарећим ракетама из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД на војне циљеве на више локација, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.

У бомбардовању од стране деветнаест земаља чланица НАТО, које је трајало 78 дана без престанка, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Према доступним подацима, уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Коначан податак о броју изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године.

Након тога, 10. јуна, потписан је војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.

Истог дана у Савету безбедности усвојена је Резолуција 1244. са циљем политичког решавања кризе, очувања међународног мира, безбедности и осигуравања слободног повратка избеглих и расељених лица у своје домове на Косову и Метохији.

Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.