Многи занемарују чињеницу да у Војводини три четвртине становништва чине они српског, динарско-крајишког порекла. То је снага Војводине данас у Србији. Ми смо узели живот у своје руке освештени и одлучни у намери да чувамо целину српске душе, баштине, културе, економије и територије. Ко није изгубио кућни праг и завичај, тај не зна шта је одсечено крило укупне српске душе, каже у разговору за „Печат“ Томислав Бокан, лидер Народног покрета Динара-Дрина-Дунав.

• Како бисте описали највеће заговорнике идеје отцепљења Војводине?

Они су одрођени Срби којима је реч Отаџбина кост у грлу. Њима је родољубље страна људска особина. Гаде се свега што је у целини и у корену свом српско. Као иследници комунистичког концепта, они виде Војводину као независни субјекат у некадашњој Југославији. Међутим Србија је самостална и своја, у животној борби за опстанак. Они насрћу на напаћену и исцеђену Србију, и желе да је уморе. Пресвучени комунисти у одорама жуте демократије стално чачкају ту идеју. Не презају од сарадње ни са црним ђаволом. У дубини бића онис у кукавице.

• Зашто се по вашем мишљењу Чанак ућутао, зашто више не поставља питање: „Ди су наши новци?“

Сматрам да се Чанак ућутао јер је свестан да грађани наше Војводине јако добро знају одговор на његово питање „ Ди су наши новци?“. Они су у џеповима његових коалиционих партнера у покрајинској власти, у џеповима оних који већ десет година спроводе пљачку Војводине. Међутим, пошто је и њему власт слатка, он из ње не жели да изађе и то је по мени разлог зашто он мудро ћути чекајући нову шансу.

• Ко стоји иза графита „Срби, марш из Војводине!“?

И врапци на грани знају ко исписује такве графите. Мрзитељи свога рода и порода. Они којима други соле памет и плаћају услуге. Међутим, то је рецепт виђен протеклих година на овим просторима. Нису људи више тако наивни да наседају на провокације тог типа. Данашњи савремени човек је веома обавештен. Иза таквих графита не стоје добри људи из Панонске низије. То су провокатори око којих не би требало много трошити речи. Потребно је радити на уједињењу српске идеје, у борби за нормалан живот и опстанак. Морамо се томе успротивити, морамо имати свој културно-политички манифест и покрет. Без тога нема будућности. Наша идеја је да уједињена српска енергија, у сарадњи са истинским пријатељима, представља непремостиву брану нашим непријатељима.

• Да ли можете да опишете механизам по којем, како стижу оптужбе, Београд и Србија отимају новац од Новог Сада и Војводине?

Власт у администрацији АП Војводине себе види као стожерни фактор одлучивања, изван идеје о српском јединству. Они причају флоскуле из времена комунистичке владавине, злоупотребљавајући мањине за свој лични опстанак на власти. Односи су данас промењени. Осиона власт у Војводини себе сматра врховним владаром нашег живота. Толико се осилила и одвојила од народа, да је уништила сопствену „Развојну банку Војводине“, сопствену измишљотину која није потрајала ни неколико година. И шта све није уништила ова покрајинска власт? То је и зато што та власт од 2000. године није имала праве кадрове на правим местима. Све редом анационални мондијалисти, помодни вазали и слуге странцима, дилетанти и почетници без радног и животног искуства. Они немају идеју о очувању српског народног бића. Кад то сада кажем, то није исто као казати пре петнаест година. Сада смо у миру, нисмо у рату, али у сталној борби и дипломатским биткама које траже присебност наше државе и народа. Оптужбе које стижу на рачун Србије из Војводине у функцији су очувања њихових привилегија, као и очувања трагова њиховог непочинства и крађе.

• Како за вас изгледа живот у „Европској регији“?

Кроз историју гледано данашња Европска унија неодољиво подсећа на велика царства и империје, који су апсорбовали мање народе. Само сада не војним трупама и тенковима, већ бајкама и великим корпорацијама. Погледајте Бугарску и Румунију? Откуд оне у Европској унији? Па само из геополитичких, економских и војних разлога. Оне су потребне као транзициони пункт за приближавање и угрожавање велике Русије. А тиме смо и ми угрожени. Шта је са нашом пријатељском Грчком? Пропада незадрживо. И она је православна земља. Ми као православци нисмо омиљени у Европској унији. Експлоатација других и мањих је основни мотив најјачих земаља у данашњој Европској унији. Али, нешто нам не дозвољава да уђемо у Европску унију. Неки судбински прст преусмерава наш пут. Можда то и није тако лоше. Да смо ушли пре неколико година, већ би смо имали проблеме као поменуте земље. Морамо узети судбину у своје руке, загрлити се са великим и јаким пријатељима који нас никада у историји нису понижавали, нападали и бомбардовали.