Јуна месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику, у близини Бјеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни „Божидар Аџија“ у Бјеловару, држали у окружењу.

Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића.

Данас се навршава 25 година од херојске погибије мајора Тепића и његових јунака. Вечни помен!

Питамо се да ли су нјихове породице збринуте или не? Да ли су заборављени као многе породице јунака 90-тих година прошлог века?

Јасног смо става, неопходно је да држава Србија кроз законску регулативу, системски брине о ветеранима и инвалидима као и њиховим породицама и да се зна да су они хероји који су исписали део српске историје!