На данашњи дан 1929. године у Београду је умро Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани.

Као криминолог истакао се радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.

Рођен је 8. јула 1875. године, у немачкој покрајини Баден.

Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, када је и изабран за асистента, а потом је постао признати доцент за ту област на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године.

За вријеме Првог балканског рата, био је репортер у Солуну.

На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.

Написао је многе књиге и радове поводом тога. Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и "кварио" пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.

Заволео је српског војника-сељака.

Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године.

После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова.

Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и политичком животу повукао се пред крај живота са свих јавних функција.

"Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан", рекао је тада Рајс.

Живео је скромно у Београду, гдје је и умро 8. августа 1929. године у 4:30. Узрок смрти био је мождани удар.

Посмртни остаци Рајса пренесени су у Официрски дом, где су били изложени све до сахране, 10. августа, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу.

Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду.

Његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

На урни, која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату, писало је: "Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана златно срце спава, пријатељ Срба из најтежих дана, јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком' нек је слава".

Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге "Чујте Срби!", на француском језику. Књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана.