Шта значи 5. Октобар? За неке свакако симбол почетка демократских промена, за друге почетка пропасти!

Гледајући на основу социјалног и економског положаја људи који живе у овој земљи процена је на свима нама.

Да се подсетимо шта се дешавало тога дана у Београду.

Демонстранти су изашли на улице Београда као израз револта изазваног одлуком Слободана Милошевића да одбије признање резултата избора за председника СР Југославије одржаних 24. септембра 2000. године. Тада је Милошевић је изгубио од кандидата ДОС-а и лидера Демократске странке Србије Војислава Коштунице.

Тог 5. октобра демонстранти су у Београд пристигли из целе Србије. Огромна маса незадовољних је протествовала на платоу испред тадашње Савезне скупштине.

Колоне аутомобиле, камиона и аутобуса су биле дугачке десетине километара, а полицијске барикаде на путевима према Београду су пробијане булдожерима.

Полиција је употребила огромну количину сузавца, али није било одустајања. Народ је ушао у зграду Скупштине, зграда је демолирана и запаљена. Демолирана је и зграда РТС-а у Таковској улици.

Полиција се убрзо придружила народу.

У вечерњим сатима 5. октобра 2000. народу се са терасе Скупштине Београда обратио нови председник СРЈ Војислав Коштуница, а следећег дана, 6. октобра, Слободан Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.

У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона, док је Момчило Стакић из Крупња преминуо од последица срчаног удара. Током демонстрација повређено је шездесет и пет особа.

Деветнаест година касније, гледајући вршиоце извршне власти, највише функционере ове земље, као да се ништа није променило обзиром да су исти махом били чланови тадашње владе Милошевића. Што би рекли, све је исто само њега нема!

Милошевић је у међувремену преминуо 11. марта 2006. године у ћелији Хашког трибунала.

Уследила је пљачкашка приватизација, бројне афере, политичка убиства и прогони. Нажалост, Србија је данас дубоко подељена земља, земља коју млади свакодневно напуштају заувек, земља коју разједа криминал и корупција. Велике афере и даље остају замагљене под велом тајности, а локални политичари и на даље узурпирају власт сматрајући је политичким пленом, а у циљу личног богаћења.

Народ ћути и трпи!