На данашњи дан навршава се 18 година од када је са Косова и Метохије у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано више од 4000 Срба. Велика већина њих се до данас није вратила у своје домове.

У бруталном таласу насиља убијено је 28 људи, више од 900 је претучено и тешко повређено, више од 900 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено.

Запаљено је 35 верских објеката, укључујући 19 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену, уништено је око 10.000 фресака, икона, путира и других црквених реликвија. Бројне уништене иконе су биле старе вековима, а чак су преживели османску окупацију и светске ратове.

Мартовске догађаје на КиМ осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.

Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију акција”, затим као „организовану акцију” и „спонтану реакцију”.

И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.