Народни покрет Динара-Дрина-Дунав данас слави Светог Николаја Жичког и Охридског. За дан обележавања славе узет је датум преноса моштију Владике Николаја Велимировића из Либертвила (САД) у Лелић.

Николај Велимировић рођен 23. децембра 1880, по јулијанском, тј. 4. јануара 1881. по грегоријанском календару у селу Лелић надомак Ваљева.

Образовање је започео у манастиру Ћелије, а потом у Ваљевској гиманзији, био је изабран од стране Цркве да са другим питомцима, државним стипендистима, пође на даље школовање у Русију или Европу. Изабрао је тада рађе студирање у Европи, на старокатоличком факултету у Берну, а затим је прошао студирајући Немачку, Енглеску и Швајцарску, а нешто касније и Русију.

По завршетку рата, док је још био у Енглеској, изабран је (12/25. марта 1919) за епископа жичког, одакле је убрзо, крајем 1920, премештен у Охридску епархију. Тих година слан је у многе црквене и народне мисије: у Атину и Цариград, у Свету гору, у Енглеску и Америку.

Николај је учествовао и на конференцијама за мир, на екуменским црквеним сусретима и скуповима, на конференцијама Хришћанске заједнице младих у свету, на Свеправославним консултацијама.

Дана 14. септембра 1944. године Немци су владику Николаја и патријарха Гаврила спровели из Војловице у концентрациони логор Дахау.

Николај је дошао у Америку током 1946. године, где је и умро. Из манастира Св. Тихона пренет је затим у манастир Светог Саве у Либертивил и сахрањен крај олтара цркве, на јужној страни 27. марта 1956, уз присуство великог броја православних Срба и других верника широм Америке.

Много година после смрти његове мошти су пренете из Либертивила у Лелић 12. маја 1991. године. Оне су изложене у храму манастира Лелић, који је његова задужбина.

На пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2003. канонизован је за светитеља.