Вест

article image

НЕ ЗАБОРАВЉАМО, 25 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

24. марта 1999. године НАТО пакт је извршио агресију на суверену земљу, чланици Уједињених нација, Савезну Републику Југославију.

Као непосредан изговор за агресију НАТО на тадашњу Србију искориштен је исцениран догађај у Рачку, 15. јануара, а исти је медијски представљан и као последица неуспеха преговора вођених у Рамбујеу и Паризу.

Међутим, агресија НАТО је била практично подршка терористичкој организацији косметских Албанаца, тзв. ОВК, која је до тада већ починила бројне злочине на Косову и Метохији и то са јасним циљем да се Косово и Метохија насилно отму од Србије.

Наредбу за ваздушне ударе издао је Хавијер Солана, генерални секретар НАТО, генералу САД Веслију Кларку, без обзира на чињеницу да није постојало одобрење Савета безбедности УН. Напад на једну суверену земљу је био страшан преседан.

Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта око 20.45, у првом налету гађано је више од 20 објеката. Међу првим на удару нашао се Нови Сад, где су први пројектили пали око 19:45 часова. Потом је гранатирана касарна у Прокупљу у 19.53. часова. Уследио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу …

Деветнаест земаља НАТО започело је бомбардовање са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији.

Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијено је 1.031 припадник Војске и полиције. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало.

Према подацима НАТО извора, регистровано је 38.004 налета, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, авакси, танкери. У дејствима је у прво време учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би касније тај број био и око 400 сваког дана.

Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица НАТО агресије није нашао на мети. Извршено је 2.300 удара и бачено 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. Осим напада са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији, операције су извршаване и из база у земљама Западне Европи и САД.

Разорена је инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије. Материјална штета која је нанета током НАТО агресије је била огромна. Тадашње власти у Београду процениле су штету на приближно стотину милијарди долара.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, а потпуно је разорено 38.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, што је имало и несагледиве еколошке последице. НАТО је употребио, наводно први пут, такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999. Зграда РТС у Београду уништена је 23. априла. Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја 1999, на Међународни дан слободе медија.

Агресија је обустављена потписивањем Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999, а три дана касније почело је повлачење снага Србије односно СРЈ са Косова и Метохије. Споразум је одредио успостављање мисије Уједињених нација, УНМИК.

Генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања. Последњи пројектили пали су у рејон села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35. Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ.

Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244. У саставу мисије КФОР на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника.

Врхунац читавог процеса било је једнострано проглашење независности Косова 17. фебруара 2008, подржано од стране земља које су учествовале у агресији на Србију 1999.