На данашњи дан 1929. године у Београду је умро Рудолф Арчибалд Рајс.

Рајс је био угледни швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Светски признат у својој струци, као криминолог, постао је радом на истраживању злочина над српским народом за време Првог светског рата.

Биран је за редовног професора криминалистике на Универзитету у Лозани 1906. године. Бавио се научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.

За време Првог Балканског рата, 1912. године, био је репортер у Солуну. На позив Владе Србије, Рајс је 1914. године дошао у нашу земљу да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, о чему је написао бројне радове и књиге, а редовне извештаје објављивао је у угледном часопису неутралне Швајцарске "Газет", тиме је допринео стварању позитивне слике о српском народу и уједно против пропаганде Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.

Прешао је Албанију са Српском војском, учествовао на Солунском фронту и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд у новембру 1918. године.

Био је члан делегације југословенске Владе на Мировној конференцији у Паризу.

Заволео је Србе, српског војника, сељака и цео српски народ те је до краја живота остао да живи у Србији.

Преминуо је 8. августа 1929. године у Београду од последица можданог удара, изазваног жучном свађом са првим комшијом, бившим министром и ратним профитером Миланом Капетановићем.

Према последњој жељи др Рајса, његово срце је извађено и сахрањено на Кајмакчалану.

Посмртни остаци великог Швајцарца су били изложени у Официрском дому, а сахрањен је 10. августа 1929. године, на Топчидерском гробљу, уз војну почаст и по православном обреду.

По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена од стране Бугара у Другом светском рату, је писало:

"Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана златно срце спава, пријатељ Срба из најтежих дана, јунак правде, истине и права, Швајцарца Рајса, ком' нек је слава".

Поред бројних научних, стручних, ратних и политичких публикација од којих су неке од великог значаја за историју Србије, за нас је од изузетног значаја његово дело "Чујте Срби", које је посмртно завештање српском народу.